Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Da se bar mogu probuditi
u svijetu ljubavi
bez starih dugova i ovih nakaza
što su me stalno pratile!
Da te bar mogu poljubiti
bez loših sjecanja
na hladna proljeca
bez slike stradanja
što se baš na nas zaljepe....

Jer moj je zivot
igra bez granica
umorna priča,trganje stranica
na kojim ništa ne piše

Jer moj je zivot
vječito padanje
kad zbrojim poraze
ništa ne ostane
samo još vučem navike
i sve na tome ostane!!!

Da te bar mogu probuditi
kavu ti skuhati u krevet donijeti
pa te poljubiti
al toga nema i ne postoji

Da se bar mogu zaljubiti
u malu seljanku na nekom proplanku
gore u svemiru
tako da dolje ne vidim

Jer moj je život
vječito padanje
kad zbrojim poraze
ništa ne ostane
samo još vučem navike
i sve na tome ostane!!!